GEOLOŠKA GRAĐA   I  KARAKTERISTIKE  PODRUČJA  GATE  

 

GEOLOŠKE  KARAKTERISTIKE  ŠIREG  PODRUČJA

 Šire  područje  Gate  izgrađuju  geološke  tvorevine  trijasa, jure, krede, paleogena i neogena,  te  kvartarne  tvorevine u vidu šljunkova i pijeskova, koje  su  prikazane  na  geološkoj karti razmjere 1:100 000  datoj  u  prilogu br.2 (Izvod iz OGK).

 

Trijas (T)  se  javlja  na  potezu  Gata  - Ostrožac  i  predstavljen  je  tvorevinama  srednjeg i gornjeg  trijasa. Srednji  trijas  se  uglavnom  javlja  u  vidu  dolomita  sa  proslojcima  tufita, koji  kontinuirano  prelazi u  dolomite  gornjeg  trijasa.  Naslage  gornjeg  trijasa  su  pretežno  od  dolomita, a samo u nižim  dijelovima  sadrže  uloške  klastita  i piroklastičnog  materijala.

 

Jura (J)  se  na  predmetnom  području  javlja  u  vidu  neraščlanjenih  svijetlosivih lijasko-dogerskih  dolomita  sa  ulošcima vapnenca  i  gornje  jurskih  sedimenata  koji  su  izdvojeni u dva paketa. Stariji  paket (1J3)  male  debljine  leži  na  lijasko-dogerskim  dolomitima. U najnižim  dijelovima  ovih  sedimenata  utvrđene su  intrabasenske  breče  izgrađene od fragmenata  glinovitih  vapnenaca i dolomita. Vezivo  je  glinoviti vapnenac. Breče prelaze u  sive  glinovite  vapnence i dolomite.  Dolomiti  i  dolomitični  vapnenci  se  izmjenjuju.  Mlađi  paket (2J3)  malmskih  naslaga  ima  veće  rasprostranjenje u  području  od  sela  Vrela  do  Gate. Predstavljen  je  bijelim  do  svijetlosivim  mikrokristalastim, oolitičnim i brečastim  vapnencima  koji  se  dobro  razlikuju  od  podinskih  dolomita. Bogati  su  različitim  hidrozoama i briozoama.

 

Kreda (K)  je  predstavljena  vapnencima, dolomitima i flišnim  razvojem.  Pri  tome  dolomiti  se  javljaju  u  donjoj  kredi,  dok  se  vapnenci  i  fliš  javljaju  u  gornjoj  kredi.
U  okviru  Donje  krede  su  na osnovu  mikrofosila  izdvojena  dva paketa  i  to:
Valendis-otriv-barem (K11-3) izgrađen  od  vapnenaca i dolomita sa mikrofosilima Salpingoporella annulata , i  paket barem-apt-alb (K13-5)  koji  se  sastoji  od  vapnenaca sa ulošcima lapora i dolomita  sa mikrofosilima Salpingoporella  i  Orbitolina.
Gornja  kreda  je  raščlanjena  na  cenoman-turon (K21,2)  koji  je  izgrađen  od  vapnenaca, dolomita i breča  sa  rudistima i hondrodontama, dok  se  senon  javlja  u  dva  razvoja.  Stariji  senon (1-3K23)  se  sastoji  isključivo  od  svijetlosivih  rudistnih  vapnenaca.  Ovi  vapnenci  sadrže  veliku  količinu  biogene  komponente.  Mlađi  senon (3-4K23)  je  zastupljen u  flišnom  razvoju. Flišne  naslage  predstavljene su  pretežno  laporima  i  kalkarenitima, a  u  području  Gate  su  vrlo  karakteristične  sitnozrne  breče  izgrađene  isključivo  od  fragmenata  različitih  vapnenaca  i  dolomita. U  vapnenom  vezivu  su nađeni  Orbitoidi  na  osnovu  kojih  su  uvrštene  u  mlađi  senon. U  glinovitim  rumenkastim  vapnencima  utvrđene  su  globotrunkane.  Osim  vapnenaca, lapora i kalkarenita  u  flišnim  naslagama  ima  brečastih  uložaka  rožnjaca.

 

Paleogen (Pg) na  širem  području Gate    nije  utvrđen,  međutim  na  OGK list Bihać  na  manjoj  površini  izdvojene  su  vapnovite  breče  koje  leže  diskordantno  na  starijim  krednim  vapnencima, a u krovini su neogene  naslage. Autori  tumača za list  Bihać  smatraju  da  su  ove  breče  eocensko-oligocenske starosti.

 

Neogen (Ng) je  predstavljen  srednjemiocenskim  sedimentima  koji  su  izdvojeni  u  dva  paketa.  Stariji  paket (1M2)  izgrađen  je  od  konglomerata  i  breča. Najrasprostranjeniji  je  mlađi  paket (2M2)  izgrađen  od  vapnenaca, glinovitih vapnenaca sa interkalacijama  tufova  i  ugljena.  Nakon  taloženja  vapnenaca  došlo  je  do  diferencijacije  u  sedimentaciji  te  se  talože  lapori  u  izmjeni  sa  konglomeratima  i  brečama, gline, laporovite gline sa proslojcima uglja, te pijesci s proslojcima šljunka.

 

Kvartar (Q)  je  zastupljen  na  velikom  dijelu  Bihaćkog  polja  a  izgrađuju  ga  šljunci i pijesci  izgrađeni  od  valutica  vapnenaca  i  dolomita.  Valutice  su  promjera  1 – 10 cm. U  području  Gate  kvartar  predstavljaju  različite  ilovače  i  barski  sedimenti.

 

TEKTONSKE KARAKTERISTIKE  ŠIREG  PODRUČJA

Šire  područje  Gate  u  tektonskom  pogledu  pripada  Vanjskim  Dinaridima  odnosno  zoni  visokog  krša ,što  se  jasno  vidi  sa  tektonske  karte na  slici br.3.   Razvijene  su  karbonatne  naslage  mezozoika  i  senonski  fliš. U  obrađivanom  dijelu  terena  formirane  su  tri  tektonske  jedinice. Sjeveroistočne  jedinice  su  znatno  navučene  prema  jugozapadu  na  jugozapadne  jedinice.  Nakon  boranja  i  navlačenja  jedinice  su  vrlo  intenzivno  izrasjedane  normalnim  i  horizontalnim  rasjedima.  Tim  rasjedima  formirane su  depresije  u  koje  se  tijekom  neogena  talože  debele  naslage  neogenih  slatkovodnih  klastita.  Formirana  su  dva  neogena  basena, bihaćki i cazinski.
U  jugozapadnom  dijelu  terena  nalazi  se  tektonska  jedinica  ''Mala Kapela – Lička Plješivica'' a prema  sjeveroistoku  je  tektonska  jedinica ''Lipovača – Grmeč''. (u  Tumaču  je  ova  jedinica  podijeljena  u  dvije  jedinice ''Lipovača – Cazin''  i  ''Grmeč'').  Treća tektonska  jedinica  je  ''Gata – Ostrožac''.

 

Tektonska  jedinica  Mala Kapela – Lička Plješevica

 

Pruža  se  od  sjeverozapada  na  jugoistok, jugozapadno  od  Bihaćkog  polja.  Obuhvata  Golu Plješevicu i područje  sela  Meljinovca i Skrčaja.  Formirane  su  dvije  strukturne  jedinice međusobno razdvojene mnogobrojnim   rasjedima  okomita  smjera  na  pružanje  jedinica. Na  Goloj  Plješevici  oblikovana  je  sinklinala  izgrađena  od  donjokrednih  vapnenaca i  rudistnih  vapnenaca. Jugozapadno  od  te  sinklinale  oblikovana  je  antiklinala  Meljinovac.  U  tjemenu  antiklinale  otkrivene  su  kampilske  naslage  na  kojima  kontinuirano  slijede  anizički  vapnenci  i  dolomiti, zatim  dolaze  diskordantno (na boksitima ili  direktno  na  anizičkim  vapnencima) gornjotrijaski  dolomiti.  Dalje  je  slijed  naslaga  kontinuiran  sve  do  u  senon.  Zbog  djelimičnog  navlačenja  ove  antiklinale  prema  zapadu  na  sinklinalu  gole Plješevice  antiklinala  se  pruža  smjerom  zapad-istok.
Sjeveroistočna  granica  tektonske  jedinice  Mala Kapela – Lička Plješivica  je  rasjedna.  Vrlo  uočljivi  rasjedni  kontakti  između  te  jedinice  i  susjedne  jedinice  Lipovača – Grmeč  vide  se  čitavom  dužinom  kontakta.  U  području  Lipovače  u  kontaktu  su  donjokredni  vapnenci  Ličke  Plješevice  sa  gornjotrijaskim  dolomitima  Lipovače.  Prema  jugoistoku  kontakt  tih  dvaju  jedinica  je  na  jugozapadnom  rubu  Bihačkog  polja  u  području Vedropolja  i  jugoistočnije (Lokava i dolina Une)  u  kontaktu  su  donjokredni  i malmski  vapneci  jedinica  Lipovača – Grmeč  s  naslagama  od  verfena do cenomana.

 

Tektonska  jedinica  Lipovača - Grmeč   

 

Navučena  je  na  jedinicu  Mala Kapela – Lička Plješevica.  Nakon  navlačenja u čelu  navlake  dolazi  do  spuštanja  naslaga  jedinice  Lipovača – Grmeč  odnosno  do  izdizanja  jedinice  Mala  Kapela – Lička Plješevica.  Tim  rasjedanjem  čelo navlake  je  maskirano. Jedinica  je  velikim  dijelom  pokrivena  neogenim  naslagama  Bihaćkog  polja.  U  sjeverozapadnom  dijelu  je  otkrivena  antiklinala Lipovače, odnosno  njena  sjeveroistočno  krilo.  Jugozapadno  krilo  je  erodirano, jer  je  bilo  navučeno  na  susjednu  jedinicu.  Dijelovi  te  antiklinale  nalaze  se  kod  Vedropolja  Lokava, te na Velikom  i  Malom Ljutoču.  Sinklinala  koja  slijedi  na  tu  antiklinalu  dobro  je  otkrivena  samo  u  području  Pritoke, jugozapadno  od  Bihaća.  U  području  bihačkog  polja  potpuno  je  pokrivena  neogenim  naslagama, a u području  lipovače  na  sinklinalu  je  navučena  tektonska  jedinica  Gata – Ostrožac.  Sinklinala  Pritoke  izgrađena  je  od  cenomanskih  vapnenaca  i  senonskog  fliša.  Pruža  se  od  Ripča  na  Istok.  Južno  krilo  normalno  zaliježe  prema  sjeveru  dok  je  sjeverno  krilo  sinklinale  vertikalno  ili  inversno  pa  mjestimično  cenomanski  vapnenci  leže  na  senonskom  flišu.  Na  sinklinalu  Pritoke  nastavlja  se  antiklinala  Grabeža  otkrivena  na  velikoj  površini  sjeveroistočno  od  Bihaćkog  polja. U  tjemenu  vrlo  izrasjedane  antiklinale  otkriveni  su  malmski  vapnenci (kod Grabeža), a u krilima su debele  donjokredne  naslage. Antiklinala  je  na  sjeverozapadu  uz  desnu  obalu  Une  pokrivena  navučenom  tektonskom  jedinicom  Gata – Ostrožac, tako  da  dalje  na  sjeverozapadu  više  nigdje  ne  izlazi  na  površinu.

 

Tektonska  jedinica  Gata - Ostrožac 

 

 Nalazi  se  u  sjevernom  dijelu  terena  u   području  Tržačke  Raštele, Gate, Ostrošca i Cazina.  Budući  da  je  ovo  područje  radi  detaljnih  istraživanja  termomineralnih  voda  bolje  proučeno  izdvojeno  je  znatno  više  strukturnih  formi  nego  na  ostalim  tektonskim  jedinicama. Tako  je  u  području  Velike  Gate  utvrđena  sinklinala  Velike  Gate.  Izgrađena  je  od  donjokrednih  dolomita  i  vapnenaca  i  senonskog  fliša.  Senoski  fliš  koji  se  pruža  od  Velike  Gate  do  Tržačke  Raštele  vjerovatno  pripada  toj  sinklinali.  Prema  jugozapadu  sinklinala  vjerovatno  prelazi  u  antiklinalu  kojom  je  tektonska  jedinica  Gata – Ostrožac  navučena  na  jedinicu  Lipovača – Grmeč. Na  sinklinalu  Velike  Gate  navučena  je  antiklinala  Male  Gate. Atiklinala  se  pruža  od  Gate  do  Ostrošca.  Izgrađena je  od  donjokrednih, jurskih i trijaskih  naslaga.  U  dolini  Une  kod  Prošića  otkrivene  su  najstarije  stijene (anizički  dolomiti  iz  kojih  izvire  termimineralna  voda).  Na  tu  antiklinalu  na  sjever  nastavlja  se  sinklinala  Gate  Ilidža.  Sinklinala  je  potpuno  pokrivena  navučenom  antiklinalom  donje Gate.  Antiklinala  Donje  Gate  se  pruža  od  Gate Ilidža  na  istok  prema  selu  Vrela  do  Ostrožca  i  nešto  preko  Une ( na desnoj obali).  Izgrađena  je od  ladinokarničkih  naslaga (dolomiti, škriljave gline, rožnjaci, glinoviti vapnenci i tufovi)  i  od  gornjotrijaskih  dolomita.  Slojevi  se  pružaju   od  zapada  na  istok, a strmo  zaliježu  na  sjever  ili  jug (često  su  okomiti). Antiklinala  je  dijagonalnim  rasjedom  poremećena  u  sjevernom  krilu.  Tim rasjedom  je sjeverno  krilo  antiklinale  spušteno.  Prema  sjeveru  antiklinala  prelazi  u  sinklinalu  Mutnika.  Gotovo  je  čitava  pokrivena  neogenim  sedimentima  Cazinskog  polja.  Samo  kod  Mutnika  izdanjuju  naslage  senonskog  fliša  koje  čine  jezgru  sinklinale.  Krila  još  izgrađuju  rasjedne  jurske  i  donjokredne  naslage.  Sinklinala  je  na  sjeveroistoku (uz  sjeveroistočni  rub  Cazinskog  polja) praćena  rasjedom.  Tim  rasjedom  spuštena  je  sinklinala  Mutnika, a izdignuta  je  antiklinala  Cazina.  Antiklinala, odnosno  njeno  sjeveroistočno  krilo  pruža se  od  sjeveroistoka preko  Cazina  i  Glogovca  na jugoistok.  Izgrađena  je  od  lijas-dogerskih  dolomita,  malmskih  i  donjekrednih  vapnenaca  i  senonskog  fliša.

Sve  opisane  jedinice  su  ispresijecane  različitim  rasjedima.  Najznačajniji  su  uzdužni  rasjedi.  Oni  se  mogu  pratiti  u  dužini  do  50 km.  U  području  Bihaćkog  polja  vrlo  je  značajan  rasjed  koji  se  pruža  od  Lipovače  na  jugoistok  prema  izvoru  Klokot (zapadni rub  Bihaćkog  polja), Vedropolje, Lokva i dalje  na  jug  dolinom  Une.  Paralelno  sa  ovim  rasjedom  pruža  se  i  rasjed  od  jugozapadnog  dijela  bihačkog  polja  do  Žagre  gdje  se  spaja  s  prije  opisanim  rasjedom. Ovim  rasjedom  spuštene  su  neogene  naslage  bihaćkog  basena.  Od  Tržičke  Raštele  preko  velike  Gate  i  sjeveroistočnim  rubom  bihaćkog  polja, Pokoja, Pritoke i Ripča  i  dalje  na  jugoistok  pruža  se  vrlo  markantan  rasjed.  Njime  je  spušteno  jugozapadno  krilo, a vjerovatno  je  njime  i  kretano  prema  jugoistoku  sjeveroistočno  krilo (tektonske  jedinice  Gata-Ostrožac i  strukturne  jedinice  sinklinale Pritoke i antiklinale Grabež). Vrlo  je  markantan  rasjedni  kontakt  do  istočnog  ruba  karte.  Tu  su  u  kontaktu  različite  trijaske  i  jurske  naslage  jedinica Gate-Ostrožac  s  antiklinalom  Grabež.  Jedinica  Gata-Ostrožac  naročito  je  mnogo  ispresijecana  rasjedima  s  pružanjima  u  svim  pravcima.  Najznačajniji  je  uzdužni rasjed  što se  pruža  od  Gate  Ilidže  na  istok  preko  sela  Vrela  do  Une.  Njime  su  dovedeni  u  kontakt  gornjotrijaski  dolomiti  antiklinale  Donje Gate.  Važnu  ulogu  u  podzemnom  kretanju  voda  ima  i  dijagonalni  rasjed  što  se  od  Gate-Ilidže  pruža  na sjeveroistok  prema Cazinu.  Njime  je  spušteno  sjeverozapadno  krilo.

Strukturna građa terena užeg područja je veoma složena, sa izraženom disjuktivnom i plikativnom tektonikom.Utvrđene su četiri strukturne jedinice međusobno odvojene reversnim i normalnim rasjedima. U sjevernom dijelu terena izdvojena je antiklinala Donje Gate, koju tvore trijaski sedimenti. Južno od ove jedinice predpostavlja se sinklinala Gate Ilidže sa flišnim naslagama u jezgri i donjekrednim naslagama u krilima. Dalje prema jugozapadu slijedi antiklinala Male Gate koja u tjemenu ima kredne sedimente i navućena je na sinklinalu Velike Gate prema jugozapadu. Osim što su međusobno odvojene, ove jedinice su same ispresjecane rasjedima, od kojih dublji i mlađi ili regenerirani stari lomovi imaju ulogu izlaznih drenova termomineralnih voda.  

 

GEOLOŠKE  KARAKTERISTIKE  UŽEG  PODRUČJA

Razmatrani teren na površini izgrađuju mezozojski i neogeni sedimenti i to stijene srednjeg i gornjeg trijasa koje prema istoku, jurski sedimenti u istočnom i jugoistočnom dijelu terena i stijene kredne starosti  koji izgrađuju centralne dijelove terena  i dalje prema sjeverozapadu. Sjeveroistočni i jugozapadni dio terena prekrivaju sedimenti srednjeg miocena koji čine obodne dijelove cazinskog i bihaćkog neogenog bazena. Hipsometrijski niži tereni uz tokove Toplice, Kozilara i Skorupače pokriveni su aluvijalnim nanosom, koji zbog male močnosti i zaglinjenosti nema hidrogeološkog značaja, a naročito ne za termomineralne vode, te na karti nije ni prikazan.Prostorni odnos zastupljenih litostratigrafskih članova je prikazan na kartama i profilu u prilozima br. 1,2 i 3 a ovdje se daje kratak opis (prema literaturi br.9)

 

Trijas

Trijaske  naslage  su  odvojene  u  sjeveroistočnom  dijelu  terena.  Pružaju  se  od  Gate  Ilidže  na  istok  do  kraja  terena.

 

(T2,3)  Tankouslojeni  dolomiti, lapori, rožnjaci i pločasti  vapnenci

Otkriveni  su  u  tjemenu  antiklinale  koja  se  pruža  od  Gate  Ilidža  na  zapadu  do  kraja  karte  na  istoku.  Profil  kroz  te  naslage  dobro je  otkriven  južno  od  sela  Potok.  Na  tom  profilu  kod  zgrade  osnovne  škole  utvrđeni  su  tankouslojeni  tamnosivi  pjeskoviti  vapnenci  u  izmjeni  s  rožnjacima.  Ovi  slojevi  strmo  su  nagnuti  na  sjever  ili  jug  ili su  pak  okomiti.  Postupno  prelaze  u  tankouslojene  smeđe  dolomite  koji  sadrže  tanje  proslojke  crvenkastih  i  zelenih  škriljavih  glina.  Dalje  prema  jugu  dolomiti  su  nešto  dublje  uslojeni  i  sadrže  rjeđe  uloške  škriljavih  glina  i  rožnjaka.  Granica  s  gornjotrijaskim  dolomitima  je  nejasna.  Postavljena  je  tamo  gdje  dolomiti  postaju  svijetliji, debljeuslojeni i gdje  više  ne  sadrže  uloške  glina  i  rožnjaka.  Ovaj  paket  naslaga je  izdvojen  na  osnovu  litološke  građe.  Na  osnovu  istih  značajki  uvrštene  su  te  naslage  u  ladinik  i  karnik.  U  širem  području (Bihać, Bosanska Krupa, Prijedor) naslage  takve  litološke  građe  javljaju  se  uvijek  u  ladiniku  i  karniku.  Debljina  iznosi  obično  200 – 250 m, fosili  nisu  utvrđeni.

 

(T3) Dobrouslojeni  stromatolitski  dolomiti 

Nalaze  se  u  sjevernom  i  južnom  krilu  antiklinale.  Pružaju  se  od  Gate  na  zapadu  u  širini  od  oko  200 – 300 m  na  istok  do ruba  karte.  U  sjevernom  krilu  gornjotrijaski  dolomiti  se  pružaju  od  potoka  Kozilar  na  istok  do  sela  Potoka. Od  ostalih  dolomita  odvojeni  su  samo  na  osnovi  superpozicije.  Kontinuirano  su  istaloženi  na  ladiničkokarničkim  naslagama.  Unutar  dolomita  odvojeni  su   samo  na  osnovi  superpozicije.  Kontinuirano  su  istaloženi  na  ladiničkokarničkim  naslagama.  Unutar  dolomita  rjeđi  su ulošci  dolomitičnog  vapnenca.  Prema  opisu  preparata (J.Gakovih) izrađenim  iz  gornjetrijaskih  dolomita stijene  su  determinisane  kao  mikrokristalasti  dolomit, biointrasparit i grudvasti  dolomit.
Mikrokristalasti  dolomit  je  mikrokristalaste  strukture  sa  zrncima  manjim  od 0,005 mm. Jedini  sastojak  stijene  je  mineral  dolomita. Biointrasparit  je  klastične  građe. Teksture  je masivne, a strukture  intraklastične  sa  veličinom  klastita  od  0,10 do 2,00 mm.  U  sastavu  stijene  su  pretežno  fragmenti  mikrita  te  brojni  prekristalizirani  ostaci  mikrofosila.  Grudvast  dolomit  ima  grudvastu  strukturu.  Grudvice  su veličine  od  0,05 do 1,00 mm.  Osnova  stijene  je  izgrađena  od  finokristalastog  i  mikrokristalastog  dolomita.  Ni  u  ovim  naslagama  nisu  nađeni  fosili.  Gornjotrijaski  dolomiti  su  vrlo  debeli.  Gdje  su  otkriveni  i  sačuvani  u  kompletnom  stubu  debeli  su  oko  1200 m.

 

Jura

Jurske  naslage  izgrađuju  čitavu  zaravan  od  Donje  Gate  do  Panjigrada  i  brda V. Bisovac.  Izdvojena  su  tri  paketa  naslaga  uglavnom  na  osnovi  superpozicije  i  dijelom  po  litološkoj  građi  i  fosilima (paket 2J3).

 

Lijasdogerske  naslage (J1+J2)

Leže  konkordantno  na  gornjetrijaskim  dolomitima.  Prelaz  iz  trijasa  je  kontinuiran  i  neprimijetan, tako  da  je  donja  granica  tim  naslagama  nesigurna.  Pružaju  se  od  jugoistočnog  ruba  karte  na  sjever  preko  brda  V. Bisovca i M. Gate  do  rasjeda  kojim  su  u  kontaktu  s  gornjetrijaskim  dolomitima.  Izgrađene  su  od  sivih  vrlo  dobrouslojenih  dolomita, a rjeđe  se  nalaze  i  manji  ulošci  vapnenaca.  Dolomiti  su  vrlo  slični  ostalim  dolomitima  na  terenu, makar  su  u  pojedinim  dijelovima  stupa  sitnooolitični  i  šupljikavi  po  čemu  se  mogu  uvrstiti  u  doger, jer  su  inače  u  dogeru  takvi  dolomiti  u  širem  području  česti. Nešto  jugoistočnije  izvan  geološke  karte  1:10000, u području  Brekovica  i  kod  sela  Vrela  nađene  su  u  tim  naslagama  lijaski  foraminiferi, orbitopsele. Prema  tome  ove  naslage  su  izdvojene  u  lijas  i  doger  samo  na  osnovi  nalaza  orbitopsela  kod  Brakovice  i  sela  Vrela  i  na  osnovi  superpozicije, jer  konkordantno  leže  na  debelim  naslagama  gornjotrijaskih  dolomita.  Prema  sedimentološkim  nalazima  determinirani  su  sitnokristalasti  dolomiti  i  intrasparit.  Sitnokristalasti dolomit  je  neujednačene  zrnaste  strukture  sa  zrncima  od  0,01  do 0,11 mm promjera.  Stijena  izgrađena  od  minerala  dolomita  čija  su  zrnca  pretežno  prozirna.  Intrasparit  je  smeđe  boje, masivne  teksture, a intraklastične  strukture.  Intraklasti  su  promjera  od  0,08 do 0,50 mm  izgrađeni  su  od  mikrita, fosilifernih  mikrita, prekristaliziranih  ljušturica  mikrofosila  i  rjeđe  zrnaca  kvarca.  Gornja  granica  ovih  naslaga  označena  je  pojavom  rumenkastih, glinovitih, gomoljastih  vapnenaca  i  vapnenih  intrabazenskih  breča.  Tu  je  postavljena  granica  između  dogera  i  malma.  Nikakvih  paleontoloških  dokaza  nema  za  to.  Razvoj  jure  u  širem  području  ukazuje  da  su  se  krajem  dogera  i  početkom  malma  i  kasnije  u  malmu, zbivala  značajna  gibanja, koja  su  uvjetovala  okopnjavanje, odnosno  povlačenje  mora.  Zbog  takvih  zbivanja  različiti  članovi  lijasa, dogera ili  malma  leže  diskordantno  na  trijaskim  dolomitima.  Spomenute  breče  na  granici  dogera i  malma  su  također  posljedica  nemira  u  sedimentacionom  prostoru.  Osim  toga  granica  između  lijasdogerskih  naslaga  i  malma  postavljena  je  tu  i  na  osnovi  superpozicije.  Cijenimo  da  su  lijasdogerske  naslage  debele  oko  600 m.  Na  njima  slijedi  malm  i  to  sa  starijim  paketom  1J3  debelim  oko  200 m  a  na  tom  paketu   slijede  speraktinijski  vapnenci  debeli  oko  400 metara.

 

(1J3) Sivi  dolomiti, glinoviti  gomoljasti  vapnenci  i  breče

Odvojeni  su  na  osnovi  superpozicije  i  litološke  građe  u  stariji  malm.  Pružaju  se  od  sela  Krnja  na  jugu  preko  Male  Gate  na  sjeveru  do  gornjotrijaskih  dolomita  s  kojima  su  u  rasjednom  kontaktu.  Najbolje  su  otkrivene  kod  sela  Krnje.  Na  sivim  lijaskodogerskom  dolomitima  leže  glinoviti  i  pjeskoviti, gomoljasti  vapnenci  i  breče.  Ove  naslage  debele  oko  20-30 metara  postupno  prelaze  u  sive  i  svijetlosive  vrlo  dobro  uslojene  dolomite.  Gornja  granica  nije  jasna,  jer  svijetlosivi  dolomiti  postupno  prelaze  u  svijetlosive  i  bijele  masivne  vapnence  s  hidrozoima. Čitav  paket  naslaga  debeo  je  oko  200 metara.  Mikropaleontološke  analize  iz  tih  naslaga  bile  su sterilne, odnosno  utvrđeni  su  neprovodni  foraminiferi  i  alge. 

 

(2J3) Bijeli  i  svijetlosivi  masivni  vapnenci  i  dolomiti  s  hidrozoima 

Predstavljaju  mlađi  član  malmskih  naslaga.  Izgrađuju  strmi  jugozapadni  rub  zaravni  Male  Gate.  Pružaju  se  od  Panjigrada  na  sjever  preko  Krnje  i  Čerjeza  do  trijaskih  dolomita  u  Donjoj  Gati.  Sjeverno  od  Čerjeza  i  u  području  D. Gate  naslage  su  pokrivene  humusom  i  glinovitim  deluvijem.  To  su  obradive  površine  na  kojima  nema  izdanaka. Naslage  su  u  donjem  dijelu  izgrađene  od  bijelih  i  rumenkastih  mikrokristalastih  i  oolitičnih  vapnenaca  s  nepravilnim  prelazima  u  dolomitične  vapnence  i dolomite.  Mlađe  naslage  paketa  izgrađuju  masivni, brečasti, oolitični  i  mikrokristalasti  vapnenci  bogati  hidrozoima (sferaktinije).  Na  osovu  sferaktinija  uvrštene  su  u  malm.  Gornja  granica  je  postavljena  tamo  gdje  počinju  bijeli  i  žučkasti  uslojeni  dolomiti  i  brečasti  vapnenci  koji  ne  sadrže  hidrozoe.  Naslage  su  debele  oko  500 m.

 

Kreda

Kreda  je  predstavljena  s  dva  stratigrafska  člana.  Neokomskim  vapnencima  i  dolomitima  i  senonskim  flišem.

 

(K1) Neokomski  dolomiti  i  krečnjaci 

Izdvojeni  su  kao  i  ostali  stratigrafski  članovi  prvenstveno  na  osnovi  superpozicije  i  litološke  građe.  Donja  granica  je nesigurna  jer  vapnenci  s  hidrozoima  postupno  prelaze  u  vapnence  i  dolomite  koji  ne  sadrže  hidrozoe.  To  je  jedini  kriterij  po  kojem  su  donjokredne  naslage  odvojene  od  malmskih.  Neokomski  dolomiti  i  vapnenci  odvojeni  su  u  području  Gate  Ilidže  i  Velike  Gate, zatim  su  utvrđeni u  području  Rastovače, Jazmaka i Glavice. Južno  od  Selišta  mogao  se  donekle  pratiti  slijed  naslaga  iz  malmskih  hidrozojskih  vapnenaca  u  neokomske  dolomite.  U području  Rastovače  otkrivene  su  te  naslage  u  većem  profilu  pa  se  je  moglo  utvrditi  da  su  izgrađene  od  brečastih  vapnenaca  i sivih  žućkastih   dolomita.  Dolomiti  se  makroskopski   a  ni  na  osnovi  sedimentoloških  analiza  ne  mogu  razlikovati  od  ostalih  dolomita  u  ovom  terenu  tako  da  je njihova  donjokredna  starost  nesigurna.  Uvršteni  su  u  donju  kredu  samo  zbog  toga  što  se  s  dosta  sigurnosti  na  profilu  od  Pečine  do  Selišta  moglo  utvrditi  da  leže  na hidrozojskim  vapnencima.  Neokomski  vapnenci  čine  podlogu  senonskom  flišu, tako  da  je  gornja  granica  dobro označena.  U  osnovnoj  geološkoj  karti  list  slunj  1:100 000  neposrednu  podlogu  flišu  čine  vapnenci  mjađe  donje  krede (Tržička  Raštela), međutim  ti  su  vapnenci  identični  s  vapnencima  kod  Gate, pa  smatramo  da  bi  i  one  kod  Tržačke  Raštele  trebalo  uvrstiti  u  stariju  donju  kredu  jer  i  tamo  kontinuirano  slijede  vapnenci  sa  hidrozoima.  Mora se  naglasiti  da  stratigrafski  položaj  tih  naslaga  nije  siguran, makar  nam se  prema  opisanim  odnosima  čini  najlogičnije  da  pripadaju  starijoj  donjoj  kredi.

(K23) Senonske  breče, kalkareniti  i  lapori 

Imaju  veliko  rasprostranjenje  u sjeverozapadnom  dijelu  terena.  U  tom  području  bili  su  odvojeni  i  u dosadašnjim  geološkim  kartama, međutim  kartiranjem  su  utvrđeni  i kod  Velike  Gate, sjeveroistočno  od   Brezove  Poljane. U  dosadašnjim  geološkim  kartama  tu  su  bile prikazane  samo  malmske naslage.  Naslage  su  dosta  pokrivene, te  se  ne  mogu  na velikom  prostoru  direktno  proučavati.  Samo  na  nekoliko  profila  mogli  smo  ih  bolje  proučiti.  U  Velikoj  Gati, na putu  od  Selišta  na  jug  prema  Brezovoj  Poljani, otkriven  je  profil  od  oko  250 m.  Tu  se  vidi  da  su  najstariji  dijelovi  fliša  izgrađeni  od  sitnozrnih  vapnenih  breča  vrlo  dobro  vezanih  vapnenim  vezivom, zbog  čega  ih  je  vrlo  teško  razlikovati  od  podinskih  brečastih  donjokrednih  vapnenaca.  U  brečama  se  nalaze  sitne  pukotine  ljuštura  rudista.  Na  brečama  slijede  u  stupu  tankouslojeni  glinoviti, škriljasti  vapnenci  u  izmjeni  s  laporima  u  kjima  ima  i  proslojaka  rožnjaka.  Kod  Rastovače  u usjeku  ceste  takođe  na maloj  površini  izdanjuju  vapnene sitnozrne breče  s  krhotinama  rudista.  I  u  području  Jazmaka  i Glavice  izdanjuju  sitnozrne  breče  neposredno  uz donjokredne  brečaste  vapnence.  Kod  pećine  u  Jazmaku  utvrđeno  je  da  neposredno na  donjokrednim  vapnencima  leže  breče, a  na  njima  rumenkasti  pjeskoviti  škriljavi  vapnenci  u  kojima  su utvrđene  globotrunkane.  Globotrunkane  su   utvrđene  i  u  drugim  preparatima  tako  da  je  stratigrafski  nivo  ovih  naslaga  paleontološki  dokumentiran.  Sedimentološkim  analizama  determinirani  su  intraspariti, alevritski  intraspariti  i  alevritski  laporoviti  intraspariti. Debljina  ovih  sedimenata  procjenjuje  se  na  oko 500 m.

 

Neogen

Neogene  naslage  pokrivaju  čitav  teren  sjeverno  od  Gate  Ilidža  kao  i područje  jugozapadno  od  ceste  Gata-Bihać (Rastovača, Brezova Poljana, Mušića Poljana i Panjigrad). Izdanaka  tih  naslaga  gotovo  nema  pa  je njihov opis  napravljen  samo  na  osnovi  determinacija  jezgra  bušotina i  tumača  na  OGK  list  Bihać.  Neogene  naslage  pripadaju  srednjem  miocenu  prema  makrofosilima (kongerije i melanopsisi)  i  mikrofosili ( oogonije hara, ostrakodi i dr.)  kao  i  na  osnovi  analize  polena. Izgrađene  su  od  lapora, gline, glinovitih  vapnenaca  i  šljunka. Unutar  gline  utvrđeni  su  i  tanji  slojevi  ugljena.  Diskordantno leže  na svim  mezozojskim stratigrafskim  članovima, a u području  Velike  Gate  i Panjigrada  su  u  rasjednom  kontaktu  s  donjokrednim  i  malmskim  dolomitima  i  vapnencima.

 

Kvartar

Kvartarne  tvorevine  pokrivaju  najveći  dio  obrađivanog  terena, međutim  nisu  odvojene  jer bi  geološka  karta  bila nepregledna.  Osim  aluvija  i  močvarnog  zemljišta  u  dolinama  riječica  i  potoka, zastupljen  je  deluvij (raspadnute  stijene  neogena  pomiješane  sa  rastrešenim  karbonatnim  stijenama).  U  karti  je  jedino  odvojena  vapnena  sedra  kod  Pečine  u  Velikoj Gati. Tu   je  na većoj  površini  istaložena  sedra  debela  do 5 metara.  Sedra  je  nastala  izluživanjem  CaCO3  iz  vode  koja  je  povremeno u obliku  vodopada  izlazila  iz  Pećine. Danas  je izvor  Pećina tako  malog  kapaciteta  da  ne stvara sedru.

 

 

 

 

Tektonska  karta  područja  Unsko-sanske  regije