HIDROGEOLOŠKI USLOVI FORMIRANJA NALAZIŠTA

HIDROGEOLOŠKA  FUNKCIJA  STIJENA  U  GRAĐI  TERENA

 

            Stijenske  mase  koje izgrađuju  istraživano  područje,  izdvojene  su  na  osnovu strukture poroznosti i njihovih  hidrogeoloških  funkcija  u  različite  grupe.  Prema  strukturi  poroznosti  mogu  se  izdvojiti:

• stijenske  mase  intergranularne  poroznosti, u koje spadaju kvartarne odnosno  aluvijalne  naslage,
• stijenske  mase  pukotinsko-karstne poroznosti  kojima pripadaju  mezozojski karbonatni  sedimenti, 
• hidrogeološki  kompleksi  u  kojima  se  izmjenično  smjenjuju  vodopropusne  i  vodonepropusne  stijene.

            Unutar  izdvojenih  grupa  sa  istim  tipom  poroznosti  postoje  razlike  u  njenom  intenzitetu, što  uslovljava  različitu  vodopropusnost  stijena, odnosno  različitu  vodoobilnost  terena, koje  izgrađuju. Istraživani  teren  izgrađuju  stijenske  mase  sa  karakteristikama  dobrovodopropusnih  do  praktično  vodonepropusnih  stijena.
Sve  stijenske  mase, u pogledu  hidrogeološke  funkcije,  podijeljene  su  na:

• hidrogeološke  kolektore (akvifere) i
• hidrogeološke  izolatore (akvitarde).

U  hidrogeološke kolektore (akvifere) spadaju  aluvijalni  šljunci  i  pijesci  koji  pokrivaju  veći  dio  bihačkog  polja  i  manje  partije  uz  gotovo  sve  stalne  vodotoke.  Ovi  sedimenti  uglavnom  su  dobrovodopropusni, osim  jače  zaglinjenih  partija  i  u  njima  je  formirana  freatska  izdan  hladnih  voda  koja  je  u  direktnoj  hidrauličkoj  vezi  sa  površinskim  vodotocima, te  zbog  svoje  zagađenosti  i  male  moćnosti  izdani  ove  vode  nemaju  posebnog  značaja.

Najznačajniji  akviferi  na  širem  području  su  mezozojske  karbonatne  stijene, odnosno  dolomiti, krečnjaci i dolomitični  krečnjaci  trijaske, jurske i kredne  starosti, koji  se  odlikuju  karstno-pukotinskim tipom poroznosti. Potrebno  je  naglasiti  da  zbog  njihove  velike  moćnosti  i  relativno  male  otkrivenosti  na površini  terena, odnosno  izloženosti  savremenim  procesima  karstifikacije, postoje  znatne  razlike  u  vodopropusnosti  ovih  stijenskih  masa  u  različitim  horizontima  na  dubini. U pripovršinskim horizontima ovi akviferi se mogu svrstati u dobrovodopropusne (J3 i K1) do srednjevodopropusne (T3, J1+2), sa tipično karstnim tipom cirkulacije infiltracionih (hladnih) voda, što za cirkulaciju termalnih voda ima večeg značaja sa aspekta procesa miješanja sa hladnim vodama nego sa aspekta primarne ascedencije iz dubokih horizonata. U dubljim horizontima je zona sa smanjenom  karstifikacijom odnosno usporenom cirkulacijom voda i u njoj dominira pukotinski tip poroznosti. U tom smislu , ne može se govoriti o primarnoj cirkulaciji podzemnih termalnih voda u pukotinsko karstnom akviferu, nego se radi o cirkulaciji u tektonski uslovljenim (rasjednim) zonama, koje za cirkulaciju, akumuliranje i pojavljivanje termalnih voda u području Gate imaju presudnu ulogu.

            Hidrogeološki  kompleksi, predstavljeni  gornjekrednim  laporovitim krečnjacima,   laporcima i rožnacima u  naizmjeničnom  smjenjivanju (senonski fliš) i ladino-karničkim tanko uslojenim dolomitima, ne  omogućavaju  stvaranje  većih  akumulacija  podzemne  vode, a kretanju  termalnih  voda  čine  barijeru. Ovo su uglavnom klastične stijene, slabe pukotinske poroznosti i sa izmjenom vodopropusnih i vodonepropusnih stijena kao tipični hidrogeološki kompleks sa pretežno vodonepropusnom funkcijom. Sedimenti ladinokarnika pretstavljaju podinu  gornjetrijaskim dolomitima kao akviferu termalnih voda, pa samim tim imaju funkciju nepropusne granice između primarnog i sekundarnog akvifera termalnih voda , koja je prekinuta rasjedima i preko kojih ova dva akvifera komuniciraju.

            Hidrogeološki  izolatori odnosno vodonepropusne stijene su prvenstveno  miocenski  lapori i gline, koji čine  krovinske  izolatore  arteških  akumulacija  hladnih i toplih  voda, ili podinske izolatore podzemnih akumulacija u aluvijalnim kolektorima u dolinama rijeka. Trijaski  i  permo-trijaski  lapori, gline, tufovi, pješčari i rožnaci čine podinske  izolatore  toplih  voda.  Duž rasjeda, gdje  su  ovi  slojevi  izlomljeni  i  pomjereni  vrši  se  spora  cirkulacija  voda, čime  se  ostvaruje  veza  između  primarne  i  sekundarne  izdani  toplih  voda  i  omogućuje  miješanje  ovih  sa  hladnim  vodama. 

 

HIDROGEOLOŠKI  ODNOSI  U  ŠIREM  I  UŽEM  PODRUČJU

Za kretanje i akumuliranje termomineralne voda u karbonatnom akviferu bitan značaj ima njegova vertikalna promjena karakteristika vodopropusnosti. Čitav karbonatni kompleks u ovom području, od gornjeg trijasa, preko jure do donje krede (preko 2500 m), je formiran u jedinstvenom sedimentacionom ciklusu (bez hijatusa) pa nije bilo uslova za paleokarstifikaciju u međuzonama. To znači da je poroznost pukotinsko karstnog tipa ograničena na sadašnji stepen  karstifikovanosti i njegovu razvijenost samo u plićim horizontima (do 100 m) a da sa dubinom dolazi do bitne promjene strukture akvifera ka tipično pukotinskom tipu poroznosti.

U  pripovršinskim, dobro karstifikovanim  horizontima  formiraju  se  tipične  karstne  podzemne akumulacije  infiltracionih  voda, koje se karakterišu  brzom  vodozamjenom, što   za  posljedicu  ima  velike oscilacije  izdašnosti  karstnih  vrela  (Klokot, Pećina, vrelo iznad Prošića – Ilidža, Kucalo, Bistrica, Velika i Mala peć itd.), koji izviru  po  obodu  otkrivenih  dijelova stijenskih  masa.  Dublji horizonti,  koji  leže  neposredno  ispod  naprijed  opisanog,  karakterizirani  su  manjom  karstifikovanošti  i  usporenom  sifonalnom  cirkulacijom  infiltracionih  voda.  Pošto  je ovaj  horizont  uglavnom  na  površini  prekriven  izolatorskim  stijenama (neogen, fliš)  u  njemu  je  formirana  sapeta  izdan  termalnih  voda  koja  se  karakteriše  uzlaznom  cirkulacijom. Ove  vode  u  akviferu  u  kojem  preovladava  pukotinska  poroznost  u  odnosu  na  karstnu  poroznost, koegzistiraju sa hladnim  infiltracionim  vodama  i  sa  njima  su  u  hidrodinamičkoj  ravnoteži.  To  znači  da  su  u  zavisnosti  od  brzine  cirkulacije, pritisaka i količina dotoka tople vode  više  ili  manje  pomiješane  sa  hladnim  i  to  tako  da  se  oko  glavne  rasjedne zone cirkulacije toplih  voda  stvara  oreol  miješanih  voda  u  kojima  sa  udaljavanjem  od  drena  raste  udio  hladnih  voda  u  mješavini.  Ovakva  ravnoteža  postignuta  je  u  prirodnom  režimu  kretanja  podzemnih  voda, a ista se narušava  svakom  vještačkom  intervencijom odnosno, crpljenjem jednih ili drugih. Da  postoji  miješanje dubokih toplih  i plitkih hladnih  voda  pokazuje  i  hemizam  voda  iz  kojeg  se  vidi  da  se  vrelo  Gate  sastoji  od  dubokih  voda  koje  se  sa  sulfatima  obogaćuje  u  permoverfenu  iz  tvorevina  gipsa i anhidrita.

Također, radiološka ispitivanja  tricija  u  Gati  upućuju  na zaključak, da postoji miješanje  prednuklearnih i postnuklearnih  voda, dubokih i plitkih.  Može  se  takođe  na  osnovu  izotopskog  sastava  tvrditi  da  su  vode  atmosferskog  porijekla  i  da  im  mineralizovanost  potjeće  iz  procesa  rastvaranja  soli  sa  recentnim  meteorskim  vodama. Izotopski  sastav  vode  odgovara  izotopskom  sastavu  atmosferilije.

U  najdubljim  horizontima  karbonatnih  naslaga,  iznad  kojih  obično  leži  jedan  ili  više  izolatorskih  slojeva,  razvijeni  su  samo  neznatni  oblici  paleokarstifikacije, tako  da  pukotine  dominiraju  u  odnosu  na kavernoznost. Međutim  za  kretanje  vode  u  ovoj  sredini  najznačajniju  ulogu  imaju  rasjedi, odnosno  zone  poremećene  rasjedima  i  razlomnim  strukturama. U  ovakvim  uslovima  descenzija  infiltracionih  voda  je  znatno usporena, a duž  pomenutih  rasjednih  zona  vrši  se  ascenzija  toplih  voda.  Ovakve  karakteristike  u  užem smislu, imaju  trijaski  dolomiti  u  područjima  u  kojima  nisu otkriveni  na  površini.  U  najužem  smislu, ovih  karakteristika  su  anizički  dolomiti  koji  iznad  sebe  imaju  ladino-karničke  rožnace, lapore i tufove  kao  izolatore.  Ovi  akviferi, moćnosti  oko  400 m imaju  najznačajniju  ulogu  u  formiranju  izdani  toplih  voda u području Gate.

Pošto  je  istraživano  područje  u  velikoj  mjeri  disecirano  rasjedima  i  poremećeno  starijim  i  novim  tektonskim  pokretima, to  je  i  pomenuti  kolektor  razdijeljen  i  nerijetko  izoliran  u  manje  cjeline  ili  izložen  direktnom  uticaju  atmosferskih  voda, tako  da  se  na  sadašnjem  stepenu  istraženosti  ne  može  tvrditi  da  li  ovaj  kolektor  predstavlja  primarnu, osnovnu, akumulaciju  termomineralnih  voda  Gate-Ilidža, koje  se daljim  razblaživanjem  pojavljuju  kao  termalne  vode, koje  ascendiraju  iz  velikih  dubina  duž  lomova  zemljine  kore  sa  hladnim  vodama  atmosferskog  porijekla.

U  svakom  slučaju  tople  vode  bihaćkog  basena pa  tako  i  vode  Gate  su  dubinskog  porijekla. One  se  miješaju  sa  infiltracionim  vodama, a porijeklo  njihove  temperiranosti  treba  usko  vezati  za  dubinski  rasjed  koji  ide  linijom  Karlovac-Bihać-Split i prolazi  otprilike  sredinom  bihaćkog  basena.
Obzirom na ascedentno porijeklo, mogući primarni akvifer termalnih voda visoke enthalpije su dublji horizonti gornje trijaskih  dolomita.

Imajući u vidu prethodno navedeno o strukturi poroznosti i karakteru vodoprovodnosti akviferskih stijena, može se konstatovati da u području Gate , za cirkulaciju, akumulaciju i pojavljivanje termomineralnih voda, najveći značaj imaju tektonske disjunktivne strukture (rasjedi). Radi se uglavnom o vertikalnim i subvertikalnim aktivnim rasjedima, kroz koje se termomineralne vode kreću uzlazno (ascedentno) zbog visokih pritisaka u primarnom dubinskom kolektoru i akumuliraju, miješaju,  rashlađuju i arteški pojavljuju u zoni pripovršinske karstifikacije. Prema tome, u istom pukotinsko-karstnom akviferu koegzistiraju tople i hladne vode, koje  zavisno od razlike u pritiscima i filtracionim karakteristikama akvifera uspostavljaju međusobnu dinamičku ravnotežu. Na užem području Gate se ovaj proces manifestuje kroz niz pojava termalnih vrela, izbušenih bušotina sa termalnom vodom različitih temperatura (G-2, G-5, B-8, B-9, B-11 i SB-1) i bušotina sa hladnom pitkom vodom (GB-4).

Na hidrogeološkoj karti (Prilog br. 3) je uočljivo da je uže područje Gate ispresijecano rasjedima različite prostorne orijentacije i također različite hidrogeološke funkcije, Neki pretstavljaju izrazite drenažne pravce dok drugi formiraju barijere za kretanje toplih voda.

Imajući u vidu evidentirane temperature vode na pojedinim hidrogeološkim objektima, kao osnovni pokazatelj miješanja sa hladnim vodama , uočava se uska zona primarnog istjecanja toplih voda na potezu bušotina G-5, SB-1, B-11 i B-8, sa temperaturom 36,5–380C. Izvan ovog područja temperature opadaju u svim pravcima različito a najizraženiji pad temperature je prema bušotinama B-7 i B-10. Ovo ukazuje na mogućnost da se ove bušotine nalaze sa druge strane rasjeda, koji ima funkciju barijere za termalne vode. Opadanje temperature sa udaljavanjem od primarne zone isticanja tople vode izrazito je uočljivo na geotermičkim sondama G-1, G-2,G-3  i G-4. Sonda G-4 ima potpuno hladnu vodu (u istom akviferu) i na toj lokaciji je izveden bunar GB-4, za vodosnabdijevanje pitkom vodom.

Bušotina SB-1 je ciljano izvedena u najužoj zoni ascedencije termalnih voda, što su potvrdili i rezultati nakon bušenja, arteški pritisak, tempratura 37,70C, konstantna temperatura po dubini i kapacitet. Međutim, iako je bušena dosada najdublje, do dubine 352 m nije dosegla primarni akvifer termalnih voda nego je ostala u dolomitima, kao pouzdano utvrđenom sekundarnom akviferu. Kao primarni akvifer se pretpostavljaju krečnjaci boljih filtracionih svojstava od dolomita , sa većim količinama vode i višim temperaturama , zbog većih brzina podzemnog toka i kraćeg vremena rashlađivanja.  Preko  gornjetrijaskih  dolomita  na  istraživanom  području  transgresivno  leže  miocenski  laporci  i  gline,  a  u  širem  području  su  zastupljene  naslage  gornjekrednog  fliša.  Ove  naslage  su  predstavljene  sa  laporcima, laporovitim krečnjacima. Ovaj  gornjokredni  fliš  ima  ulogu  hidrogeološkog  kompleksa  iz  kojeg se  na  kontaktu  vodopropusnih  laporovitih  krečnjaka  i  vodonepropusnih  laporaca  javljaju  izvori   izdašnosti  od  0,1 – 2 l/s.

            Neogene  naslage odnosno  miocenski  laporci  i  gline (2M2) predstavljaju  krovinsku  barijeru  podzemnim  vodama  formiranim  u  trijaskim dolomitima  (T3). Ovi  sedimenti  su  hidrogeološki  izolator  koji  štiti  podzemne  vode  od  površinskog  uticaja.  Ovi  sedimenti  su  omogućili  obrazovanje  arteške  izdani hladnih podzemnih  voda. Iznad  njih  javljaju  se  kvartarni  sedimenti  u  vidu  riječnih  i  potočnih  nanosa.

 

Kvartarni  sedimenti  predstavljaju  hidrogeološki  kolektor  intergranularne  poroznosti  koji  je  rasprostranjen  duž  riječnog  toka  Toplice  i  njenih  pritoka. U  litološkom  smislu  to  su  šljunci, pijesci  i  gline,  čija  se  debljina  kreće  od  2 – 8 m.  U  njima  su  izgrađeni  kopani  bunari  za  individualnu  vodoopskrbu.  Prihranjivanje  izdani  se  vrši  infiltracijom  površinskih  voda  Toplice  i  difuzno  padavinama.  U  periodu  niskog  vodostaja  Toplice  ekvipotencijalne  linije  padaju  prema  riječnom  toku.  Zbog  zaglinjenosti  i  male  debljine  kvartarne  naslage ne pretstavljaju značajan akvifer za vodosnabdijevanje ali mogu da imaju značajnu ulogu u transportu zagađenja podzemnom filtracijom , zbog činjenice da prekrivaju sve prethodno nabrojane akvifere.

 

 

4.3. FILTRACIONE  KARAKTERISTIKE STIJENSKIH MASA 

            Osnovne  akviferske  stijene  za termomineralnu  i  hladnu  vodu  su  gornjetrijaski dolomiti. Prema  rezultatima  dosadašnjih  istraživanja  postoji  bitna  razlika  u  tipu  poroznosti  u  prostoru  sa  termomineralnom  i  hladnom  vodom.
Poroznost  stijena  sa  termomineralnom  vodom  je  pukotinska  i  samo  djelimično  pukotinsko-kavernozna,  dok je  poroznost  stijena  sa  hladnom  vodom  pukotinsko-kavernozna, što proizilazi iz ranije opisane diferencijacije strukture poroznosti po dubini..

Filtracione karakteristike akvifera u području Gate su utvrđivane u više navrata različitim istražnim objektima (bušotinama) metodama opitnih crpljenja i testiranja. Dobiveni podaci su obrađivani uglavnom metodama grafoanalitičke obrade, uz primjenu standardnih obrazaca  različitih autora (Theis, Jacob ) za uslove nestacionarne filtracije. Također su u pojedinim slučajevima, kada su za to ostvareni uslovi, korišteni obrasci za numeričko izračunavanje filtracionih parametara u uslovima stacionarnog strujanja (Dupuit, Krasnopoljski i dr.)

Prema  rezultatima  testiranja  bušotine  B-11 (iz 1983. godine) koja  zahvata  termomineralnu  vodu, dobijeni  su  slijedeći  parametri:
- Koeficijent  filtracije                      k =   ,
- efektivna  poroznost                    m= 0,005. 

                Dolomiti  sa  hladnom  vodom  imaju  najveću  poroznost  u  dijelovima  uz  kontakt  sa  neogenim  sedimentima.  U  tim  dijelovima  je  obrazovana  paleokarstifikacija  koja  nije  u   potpunosti  zapunjena.  Kolika  je  dubina  porozne  zone  nemamo  podataka, pošto  je  bušenje  u  toj  zoni  relativno  plitko.  Pretpostavlja se  da  je  veća poroznost    do  dubine  od  100 m, dok  bi  dublji  dijelovi  trijaskih  dolomita  imali  manju  poroznost.

Na  osnovu  ranije  provedenih testiranja  bunara GB-4 (lit.5),  koji zahvata  hladnu  vodu,  dobijeni  su  slijedeći  hidrogeološki  parametri  vodonosne  sredine:

• Koeficijent  filtracije                        k sr= 8,4 x 10-5 m/s,
• Transmisivnost                                Tsr = 1,52 x 10-3 m2/s
• efektivna  poroznost                      m=0,004

Probno eksploatacionim  crpljenjem  bunara  GB-4  1982. godine (lit. 5) dobiveni  su  filtracioni  parametri vodonosne  sredine  koju  ovaj  bunar  zahvata  tj. trijaskih  dolomita.  Filtracioni  parametri  za  stacionarne  uslove  režima  podzemnih  voda  izračunati  su  preko  obrazaca  Dupuit-a i  Krasnopoljskog.
Transmisivnost  T  je  izračunata  prema obrascu  T= (m2/s) za pretpostavljenu močnost akvifera od oko 400 m.  Dobivene  su  slijedeće  vrijednosti  filtracionih  parametara:

 

 

 

                                                                                              Tabela br.1

            Grafoanalitičkom  metodom  izvršen  je  proračun filtracionih parametara  za  nestacionarne  uslove  režima  podzemnih  voda, a  koeficijenti  filtracije  (k)  i  transmisivnosti  (T)  proračunati  su  prema  standardnim obrascima  Jacob-a :  T= (m2/s)    i    k= (m/s),  pri čemu  su  dobivene  slijedeće vrijednosti  filtracionih  parametara:

                                                                                              Tabela br.2

Prema  dobijenim  vrijednostima koeficijenta  filtracije  i  vodoprovodnosti  može  se  zaključiti  da  se radi  o  dobro  vodopropusnoj  vodonosnoj  sredini  čija  je  efektivna  poroznost  m=0,004.

Na bunaru SB-1 je izvedeno opitno crpljenje odmah nakon izrade bunara (u periodu 17.10 do 26.10.1984 godine) sa osmatranjima nivoa, kapaciteta i temperature na bliskim izvorima i bušotinama. Detaljni podaci crpljenja su prikazani u odgovarajućem elaboratu (lit. 13 ) a ovdje će se dati prikaz dobivenih rezultata vrijednosti filtracionih parametara.

Pouzdani rezultati su dobiveni grafoanalitičkom obradom  crpljenja po metodi Jacob-a, u nestacionarnom režimu, sa osmatranjem sniženja NPV na bliskom pijezometru B-11 (udaljenost 13,5 m):

• Transmisivnost                                T = 1,06 x 10-3 m2/s
• Koeficijent filtracije                         k = 2,65 x 10-6 m/s
• Specifična izdašnost                     µ = 0,04
• Koeficijent nivoprovodnosti          a = 2,6 m2/s

Također proračun parametara filtracije po obrascu Dupuit-a, za stacionarni režim filtracije u okolini nesavršenog bunara SB-1 i za sniženja nivoa u osmatračkom bunaru B-11, dobivene su bliske vrijednosti:

 

- Koeficijent filtracije                       k = 2,9 x 10-6 m/s
- Transmisivnost                             T = 1.16 x 10-3 m2/s

            Isti postupak je proveden za evidentirana sniženja u samom bunaru (bez osmatračke bušotine) i u nestacionarnom režimu crpljenja te dobivene slijedeće srednje vrijednosti:

• Transmisivnost                                Tsr = 3,46 x 10-4 m2/s
• Koeficijent filtracije                         ksr = 8,65 x 10-7 m/s

 

Poznato je da podaci sniženja u bunaru daju nešto niže vrijednosti parametara filtracije, jer sadrže komponentu hidrauličkih gubitaka na konstrukciji bunara, pa se uočava razlika u odnosu na iste dobivene na osnovu sniženja u osmatračkoj bušotini B-11.

U 2008 su provedena ponovljena opitna crpljenja na eksploatacionim bunarima SB-1 i B-8. Postupak obrade i rezultati su prikazani u tački 5.3 i 5.3.1 a ovdje će se istaknuti srednje vrijednosti filtracionih parametara sredine. Napominje se da su crpljenja provedena u nestacionarnom režimu, sa osmatranjem sniženja nivoa na samom bunaru (jer osmatračke bušotine ne postoje) i u uslovima eksploatacije termomineralne vode za terapijske postupke.
Dobivene su slijedeće srednje vrijednosti:

Za SB -1

• Transmisivnost                                Tsr = 4,81 x 10-4 m2/s
• Koeficijent filtracije                         k sr= 6,8 x 10-6 m/s

Za B-8

• Transmisivnost                                Tsr = 4,61 x 10-4 m2/s
• Koeficijent filtracije                         ksr  = 6,60 x 10-6 m/s

U tabeli br. 3  dat je pregled svih vrijednosti filtracionih parametara dobivenih opitnim crpljenjima u prethodnom periodu.

Imajući u vidu ranije opisanu diferencijaciju strukture poroznosti po dubini i u planu, dobivene vrijednosti filtracionih parametara mogu služiti kao orijentacione vrijednosti a stvarne filtracione karakteristike sredine su ovisne o užoj lokaciji i njenom odnosu prema rasjednim sistemima i zonama primarne cirkulacije podzemnih voda.

Na  mjestima  gdje neogeni  sedimenti leže  preko  stijena  kolektora, oni  predstavljaju  hidrogeološki  izolator  koji  štiti  podzemne  vode  od  površinskog  uticaja.  Ovi  sedimenti  su  omogućili  obrazovanje  arteške  izdani  hladnih  voda  pa  ih  u  hidrogeološkom  pogledu  kada  se  govori  o  filtracionim  karakteristikama  stijenskih  masa  smatramo  vodonepropusnim.

 

 

 

PREGLED VRIJEDNOSTI FILTRACIONIH PARAMETARA
Tabela br.3

Crpni objekat	Godina	Filtracioni parametri				Napomena
		T m2/s	K m/s	µ	A m2/s
B-11	1983	-	1,5 x 10-5	0,005	-
GB-4	1982	1,52 x 10-3	8,4 x 10-5	0,004	-
SB-1	1984	1,06 x 10-3	2,65 x 10-3	0,04	2,6	Nest. crp, sa B-11
SB-1	1984	1,16 x 10-3	2,9 x 10-3	-	-	Stacionarno sa B-11
SB-1	1984	3,46 x 10-4	8,65 x 10-7	-	-	Bez  osm. pijezometra
SB-1	2008	4,81 x 10-4	6,8 x 10-6	-	-
B-8	2008	4,61 x 10-4	6,6 x 10-6	-	-

 

Iako su provedena brojna opitna crpljenja i testiranja pojedinačnih bušotina (bunara) za dobivanje vrijednosti filtracionih parametara sredine, treba naglasiti da dosada nisu vršena paralelna grupna crpljenja za određivanje ukupnih  eksploatacionih mogućnosti akvifera i kapaciteta bunara pri međusobnom uplivu. Ovo bi bio predmet  posebno programiranih i projektovanih detaljnih eksploatacionih istraživanja.

 

•      HIDRODINAMIČKE KARAKTERISTIKE AKVIFERA

Na  osnovu  dosadašnjih  saznanja  koja  su  nastala  kao  rezultat  niza  istraživanja  predmetnog  područja,  počev  od  1979  do  danas,  može  se  zaključiti da se radi o vrlo složenom hidrodinamičkom spregnutom režimu dubokih termomineralnih i plitkih infiltracionih voda. Za ovo ima niz indikacija i dokaza tokom dosadašnjih istraživanja.

Testiranjem  B-1  sa  više  različitih  kapaciteta, a maksimalnim  sa  15 l/s  u  ukupnom  trajanju  od  6 dana  utvrđeno  je  da  je temperatura  vode  u  direktnoj  zavisnosti  od  postignutog  sniženja, tj. kapaciteta  crpljenja.  Većoj  količini  vode   pri  crpljenju  tako  odgovara  veće  sniženje  i  manja  temperatura. Prilikom  testiranja  B-1  nije  uočen  uticaj  na  bušotinama  ni  na  izvorima  u  području  nalazišta (lit. 4).

Bunar  B-3  je  crpljen sa  maksimalnim  kapacitetom  od  11,3 l/s  pri  sniženju  od  11,6 m. Temperatura  vode  se  u  toku  crpljenja  smanjila  sa  32,0  na 31,5 °C, što  je  posljedica  presušenja  hladnih  izvora  uz  bušotinu, a reagovali  su  i  topli  izvori  u  okolini  bušotine  B-2 (lit. 1).

Crpljenje  vode  iz  bunara  B-8   pokazalo  je  da  uglavnom  dolazi  do  pada  temperature  vode  sa  povećanjem  kapaciteta  crpljenja.
Na crpljenje na bunaru SB-1 reagovali su gotovo svi osmatrani objekti i hidrogeološke pojave (lit.13). Intenzitet reakcije  kretao se od potpunog presušivanja do neosjetnog smanjivanja izdašnosti ili temperature, zavisno od udaljenosti posmatranog objekta od crpljenog bunara. Presušile su samo najbliže bušotine (prestao arteški samoizliv)  G-5, B-11 i B-8 i izvori  (banje) Sučevka i Živčana. Na ostalim objektima došlo je do smanjenja izdašnosti i temperature različitog intenziteta. Za objekte B-1, G-4 , GB-4 i izvor Bistrica je pouzdano utvrđena reakcija ali nije izmjerena. Na bušotini G-2 je dobivena interesantna reakcija sa smanjenjem kapaciteta  za oko jednu četvrtinu i padom temperature sa 260C na 20,20C. Ovo ukazuje na to da se bušotina G-4 nalazi na rubnom području mješanja toplih i hladnih voda,  odnosno da se sa opadanjem pritiska termalnih voda neposredno povečava doticaj hladnih voda i vrši rashlađivanje.
Kod ponovljenog opitnog crpljenja na SB-1 maja 2008 godine, bušotina B-8 je neposredno reagovala prestankom arteškog samoizliva a ostale bušotine nisu bile osposobljene za osmatranja.
Inače, dugoročna osmatranja kapaciteta i temperatura na bušotinama sa termalnom vodom , vršena 1983/84 (lit. 13), pokazuju da svi objekti sa termalnom vodom imaju stalnu izdašnost i temperaturu ili vrlo slabo izražene oscilacije ovih vrijednosti tokom vremena. Oscilacije su neovisne o hidrološkom ciklusu, za razliku od slučaja  hladnih voda, što potvrđuje dubinsko porijeklo termalnih voda. Izražene oscilacije su samo u periodu opitnog crpljenja na bunaru SB-1., kao što je to opisano prethodno (vidjeti prilog  br.6) a što će biti i u slučaju kontinuiranog crpljenja na bunaru  SB-1 ili nekom drugom.

Između  termomineralnih  i  hladnih  voda  postoji  hidraulička  veza (vidjeti prilog br. 7).  Ove  vode  se  direktno  miješaju, te  se  povišeni  pritisci  u  hladnim  vodama   moraju  odraziti  na  tople  vode  tako  što  će  sniziti  njihovo  prodiranje  u okolni  prostor.  Na  osnovu  odnosa  izdašnosti  i  sniženja  u  bunarima  tokom  crpljenja  kao  i  mjerenjem  pritisaka  na  bušotinama  G-2,G-3 i G-4,  dobijene  su  kote  nivoa  podzemne  vode  predstavljene  kartom  hidroizohipsi (prilog br.6) , koja pretstavlja pretpostavljeno stanje pijezometrije za jedan vremenski presjek (1982 g). Izvjesno je , da su nakon višegodišnjeg eksploatacionog crpljenja bunara SB-1 i B-8, izmijenjeni pristisci i hidrodinamički uslovi u  zoni uticaja ali za to nema izmjerenih podataka niti osmatračkih objekata. Za ilustraciju promjene nivoa pritisaka u zoni eksploatacionih bunara može se navesti podatke o arteškim pritiscima  na lokaciji SB-1 i B-8 utvrđene kod opitnih crpljenja. Zbog konstruktivnih karakteristika ovih bušotina, pritisci nisu mogli biti izmjereni nego su ekstrapolirani iz podataka opitnih crpljenja i odgovarajućih sniženja nivoa.

PREGLED PRITISAKA I KAPACITETA SAMOIZLIVA NA SB-1 I B-8
Tabela br.4 

Bušotina	1984 godina			2008 godina
	Art.pritisak m	Aps.kota m.n.m	Samoizliv l/s	Art.pritisak m	Aps.kota m.n.m	Samoizliv l/s
SB-1	+6,8	282,6	3,3	+0,9	276,7	2,2
B-8	-	282,6	2,66	+1,0	276,7	2,5

   
Hidroizohipse  termomineralnih  voda  ukazuju  da  se  hladne  vode  kreću  ka  sjeverozapadu. Područje  presjeka  hidroizohipsi  termomineralnih i hladnih voda sa  istim  vrijednostima je  orijentaciona  granica  područja hladnih  i  termomineralnih  voda. Južno  od  izvorišta  termomineralnih  voda  gradijent  hladnih  voda  je  najveći,  što  znači  da  iz  tog  područja  postoji  mogućnost  priliva  hladnih  voda.  Sjeverozapadno  od  izvorišta  termomineralnih  voda  gradijent  hladnih  voda  je  mali, što  ukazuje  na  relativno  dalek  prodor  toplih  voda  u  području  hladnih  voda.